Diši, živi, prihvati…

Ovo leto bilo je veoma izazovno za mene, ipak ga s’ ljubavlju grlim i zahvalna sam mu na lekciji koju me je naučilo. Nisam mislila da ću uopšte javno pisati o ovome, ali dogadjaji kojima sam prisustvovala naveli su me na to, da ipak još jednom razmislim i zapitam se: može li nekome moja priča pomoći?

Dosta sam radila na sebi ove godine, čak sam u jednim momentima osećala da sam preterala, ali nisam se zaustavila. Tvrdoglava, kakva i uvek jesam, samo sam išla na daj još, daj ovoga da se rešim, i ovoga i ovoga. Daj da budem čista kao suza, bez loših emocija, bez loših osobina, bez loših misli. Ah koliko se volela nisam, forsiranje sebe i dozvoljavanje da vas drugi forsiraju stvarno ne vodi ničemu, samo preopterećenju i umoru.

Naučite slušati sebe i svoje telo. U redu je sve ostaviti i odmoriti se, ne žuriti, prihvatiti se, zavoleti se i razumeti svoje potrebe. Da se vratim samoj temi, dok sam toliko žarko želela pomagati drugima, pritom se rešiti svega lošeg u sebi, desilo mi se da sam pregorela i doživela čisti šok. Strah i panika su me obuzeli i pitanja poput: šta je ovo, šta sam sada učinila, radim na sebi a sve se gore i gore osećam, gde sam pogrešila, ja to ne želim…?

Kada god sam imala veliku prekretnicu, desilo se da sam se osećala nesigurno, uplašeno, nervozno. Poslednje godine i životni dogadjaji doneli su mi i anksioznost, brigu, loše misli, paniku… Znate kada ne uzmete pauzu i ne odmorite dobro, uz veliko razumevanje da vam se desila neka situacija u životu koja je možda teška i bolna, već to sve odgurnete od sebe, velika verovatnoća je da će vam doći još takvih situacija i trenutaka, i da se jednostavno nećete moći lagano izvući iz toga.

Većina nas majki, ne zna postaviti zdrave granice izmedju vremena za sebe, za decu i porodicu i za posao. Ne znamo postaviti granice i reći: u redu je, treba mi vreme za sebe, 20 minuta dnevno samo da budem sama i ćutim. Možda da idem na neki kurs, da slikam, plešem, šetam ili popijem kafu sama u miru. Možda da odem frizeru ili kozmetičarki bez žurbe, možda mi je potreban razgovor samo ili zagrljaj. A šta je sa očevima? I oni se isto tako verovatno osećaju, dok se bore obezbediti sve za svoju porodicu.

U nedavnom razgovoru sa jednom prijateljicom, došlo mi je da je u redu napisati i ovakav post, da je u redu reći da nisam u redu nekada, da nije sve savršeno u našim životima, da život nije prelepo uredjen Instagram profil ili FB stranica. Život je i loš dan, loša emocija, loš tren, deca koja vrište, muž koji se ljuti, vi se ljutite, pada kiša, pukla vam je guma na autu, komšija se ljuti na vas, želite ići na Maldive, ali vi trenutno imate napad panike… Sve je to život. Da jeste, i to je u redu. Sasvim u redu.

Šta raditi kada se to desi?

Nedavno sam imala jedan divan razgovor, gde mi rekoše da mi je potrebno samo da zdravo pristupim emocijama svojim. Oči mi se otvoriše tog trena, istina jeste da nisam znala da prihvatim emocije koje osećam, zbog toga sam stalno plivala u istom sosu, skuvana ko ajvar koji pravim svake jeseni.

I šta je stvarno meni pomoglo? Daću vam par praktičnih saveta:

• Disanje: udah na nos i izdah na usta jako, pet puta
• Prihvatanje: prihvatite kako se osećate sada, to je u redu
• Šetnja: pola sata napolju sasvim je dovoljno da se uzemljite
• Pisanje: na papir stavite sve što osećate i zašto
• Meditacija: mantre, joga i meditiranje čine čuda u ovakvim momentima
• Ishrana: pijte dosta vode, čajeva, jedite
• Prisutnost: obratite pažnju šta radite tokom dana
• Zahvalnost: izrazite zahvalnost za vaš dah, zdravlje, voljene, sunce…
• Oprost: oprostite sebi za sve što ste učinili ili rekli, radili ste najbolje
• Odluka: odlučite da živite sada, shvatite da fokusom na trenutnu stvar koju radite idete u svesno stanje
• Opustite se: ne morate sve rešiti, neke stvari mogu da sačekaju, kao i neki ljudi

Kada vam se desi da vas na pola puta napuste osobe za koje mislite da su vam preko potrebne u životu, zahvalite im se. Od srca im se zahvalite što su otišli, napravili su najbolju stvar za vas, pružili su vam lekciju da vi to možete rešiti sve sami, dali su vam samopouzdanje, snagu i veru u sebe. Ne ljutite se, razumite i blagoslovite ih. One koji se ostali, zagrlite, volite i poštujte još više nego pre.

Najviše od svega volte i poštujte sebe, recite sebi jedno super HVALA, jedno super BRAVO, jedno super USPEO/La SI!!!! I ne tugujte, sve prolazi i to će proći. Prihvatite stvari takve kakve jesu, jedino tako imate mogućnost menjati ih.

Ako niste pronašli 10 000 načina da nešto ne funkcioniše, niste pali. Oprostite onima koji su vas povredili, produžite dalje i živite život sa osmehom na licu. Uvek se nadje razlog za smeh 🙂

Dišite. živite, prihvatite…

S’ ljubavlju,