Svesna trudnoća, porodjaj i roditeljstvo

Na svet donosimo malene duše, koje nas sve više, inteligentnije, drugačije, pozivaju na promenu. Pozivaju nas na budjenje, menjanje ponašanja, dosadašnjih obrazaca i izlazak iz zone konfora, kako bi sa lakoćom i ljubavlju mogli oni sami živeti svoju svrhu na ovoj našoj prelepoj planeti. Pa opet smo donekle nesvesni roditelji, zatvaramo naše oči i zanemarujemo potrebe naše dece. Činimo to jer smo tako naučeni, ali kada dodje trenutak, gde smo izazvani i na neki način suočeni da se počnemo menjati, prestravljeni smo odgovornošću koje svesno roditeljstvo nosi.

Svestan roditelj je roditelj koji prvo svom detetu u sebi da ljubav, priznanje i zaleči potrebe koje nije sam dobio kao dete. Nikako ne treba kriviti naše roditelje, ako smo bili uskraćeni za nešto, upravo im trebamo biti zahvalni za sve što su učinili, radili su najbolje što su znali.

Nisam savremena majka, niti pratim savremene trendove koji diriguju kako treba odgajati decu. Praktična sam, na svoj jedinstven način. Kada kažem praktična, mislim na to da se vodim mojom intuicijom, ne savremenim obrascem, te tako odgajamo našu decu, u zajednici, sa mojim suprugom. Uz moju decu naučila sam da iscelim u sebi rane iz mog detinjstva, ostavljajući im tako čist put za njihove pobede i potrebe.

Moja priča počinje sa samim začećem naše prve ćerke. Znala sam odmah da sam ostala trudna, moja intuicija je govorila: spremna si mentalno, fizički i emotivno. Veliki faktor igra i to što je moj suprug bio takodje spreman za ovaj izraz naše ljubavi, obe trudnoće su se desile bez ikakvog pritiska i preteranosti želje. Glavnu ulogu su vodile spremnost, ljubav, intuicija i vera.

• 

Tokom prve trudnoće osećala sam se lako, bila sam ispunjena ljubavlju, podrškom mojih voljenih, snažno se nosilo i moje telo koje je bilo celo vreme uzemljeno. Tada sam počela da meditiram, na predlog moje doktorice, jer sam prva tri meseca imala blage mučnine. Samo sam stavljala fokus na svoj dah dok sam lizala lizalice za trudnice i zamišljala kako one odnose svu moju jutarnju mučninu. Fantastično je pomagalo. Ako je bilo potrebe za lekom, dobila bih homeopatik, ne farmaceutski antibiotik, nego prirodan lek koji leči naš emocionalni, mentalni, fizički i energetski deo.

Sam odabir ginekologa, sam pregled, kao i njegovo ophodjenje, od jake važnosti i bitnosti je za nas žene, pogotovo za trudnice i porodilje. Moja ginekologinja me je svaki put dočekala sa širokim osmehom, šalama, upaljenim svećama i prigušenim svetlom. Pred sam kraj trudnoće, pokazao mi se obrazac koji se prožimao u mom porodičnom stablu, a to je bila nestabilnost i ljubomora. Ovo je bila samo naznaka bumeranga koji me je dočekao nakon druge trudnoće. Ne kažu džabe, ono što pometeš ispod tepiha i dalje te čega da ga počistiš. Kako sam tada bila mentalno i fizički stabilnija, emotivni deo koji je došao, kratko je i trajao. Uživala sam u proleću, sedeći na suncu, presrećna što sam ja ta koja će roditi maleno biće. Biće koje će moći samo iskusiti tu toplinu sunca u proleće 🙂

Na preporuku moje doktorice odlučila sam se na prirodan porodjaj, u vodi. Nisam zahtevala epidural, ni carski rez. Bila sam sigurna da će biti sve u redu. Ovde želim da dodam, u Slovačkoj je sasvim normalno da ponesete pored svih torbi i potrebnih stvari PORODJANI PLAN. Porodjajni plan je nešto kao ugovor, u kom vi kao porodilja imate pravo da navedete šta sve želite ili NE ŽELITE da iskusite na porodjaju. Znači, ako želite da vam dete prvo prilože na grudi i ostave ga neko vreme oni će vam to omogućiti. Imate razne mogućnosti od samog položaja u kom želite roditi, do biranja osobe koju želite imati uz vas. Porodjajni plan se uvek primenjuje, osim u situacijama u kojoj su beba i majka u životnoj opasnosti, te je neophodno da se uradi carski rez. Molim vas dobro pročitajte ovo, informišite se da li u bolnici ili zemlji u kojoj živite postoji ovakva mogućnost.

Ako ne postoji, postoji nešto što se zove: biram da se borim za svoja prava kao žena, majka, porodilja.

Nakon samo 4 sata od kada je krenuo porodjaj, na svet je došla moja divna ljubav. Porodila sam se u vodi kako sam i želela, ovo je jedno divno iskustvo koje sam doživela. Nekih sat vremena pre porodjaja su me smestili u vodu koja je bila dovoljne temperature i konstantno je grejana na istu. Moj ljubljeni suprug je celo vreme bio pored mene, orden za hrabrost mu još nisam kupila, ali polako ima vremena 😀 Osećala sam se sigrunom, porodila sam se prirodno, moja devojčica je odmah nakon porodjaja položena na moje grudi i tamo je ostala jedno vreme. Nisu je odvojili od mene,niti su joj odmah presekli pupčanu vrpcu. Ona je samo ćutala i tako malena, ušuškana ležala na meni. Toliko količinu ljubavi, prožetu istinskim blaženstvom sam tada prvi put osetila. Mirisala je božanstveno, čisto. Čak se i suprug i ja sećamo tog mirisa, nešto nezaboravno.

Tek nakon nekog vremena su je uzeli, izmerili i pregledali, ali su pozvali i mog supruga da bude uz nju prisutan. Ovo je od jake važnosti, naša devojčica ni u jednom trenu nije ostala bez nas. Nakon toga sam imala porodjaj same posteljice, spontano, nikavom nasilnom tehnikom. Glavna sestra je bila divna kao i sam doktor, koji je došao tek na sam kraj. Zajedno sa suprugom smo boravili u sobi sami svih 6 dana posle porodjaja.

Uz moju devojčicu sam naučila i još uvek učim ko sam ja kao žena, njene oči su moje ogledalo, a svest koju ima širi moju stalno. Zahvalna sam što sam se počela isceljivati kroz čin majčinstva, što mi je dala priliku da joj budem majka kakva joj je potrebna. Prve 3 godine njenog odrastanja sam bila pored nje, uz nju. Od strane države bilo mi je omogućeno i finansijki da se potpuno posvetim njoj i novoj sebi.

Moj sin i sama druga trudnoća je bila sasvim drugačija. Jela sam nekontrolisano, toliko sam trebala hranu da sam se sakrivala u špajzu 😀 Jela sam noću, danju, non – stop. Bez problema sam iznela i drugu trudnoću još više stabilnija fizički i mentalno. Važna lekcija koja je došla u toku trudnoće, je ta, da se moram naučiti jasnije izražavati. To se videlo po rezultatima krvi, linija za štitnu žlezdu je pokazivala da sam na samoj granici normale. Nisam se previše opterećivala time, ali nisam putovala nigde. Za to vreme sam dane provodila u bašti sa mojom malenom čerkicom. Iz toga je nastala moja strast za baštovanstvom i potreba za biljkama sve više. Kako je rastao moj paradajz i biljke, rasla sam i ja.

Stigli smo u zadnji tren do bolnice sredinom vrelog juna. Dok je moj suprug nosio kofere do porodjajne sale, ja sam se porodila i na svet za nepunih 20 minuta donela prelepog i zdravog sina, uz pomoć dve divne žene. Porodjaj je takodje prošao prirodno, do vode nismo stigli jer je naš sin odlučio brzinom svetlosti da stigne na svet. Dobila sam još jedno iskustvo prirodnog porodjaja na malo drugačiji način.

• 

• 

Nakon oba porodjaja moja deca su imala žuticu, ali me nisu odvojili od moje dece. Doneli su mi lampu na koju sam ih sama stavljala, dojila sam ih oboje. Sve sestre i doktori su bili velika pomoć i podrška tokom oba boravka u bolnici. Hrana je bila sasvim normalna, sobe su bile čiste, kupatilo sam samo delila sa porodiljom u sobi do mene. Kupala sam sama svoju decu, bili su non stop uz mene. Ovim ne govorim da je u svim bolnicama ovako, ali vam želim pokazati svojim primerom da postoji i drugačiji pogled svega ako vi tako želite i borite se za to. Ponovo sam imala mogućnost da ostanem još 3 godine i sa mojim dečakom, gradeći sigurnu zajednicu potrebnu za oba moja deteta.

Iz mog iskustva sam naučila da dok nosite devojčicu više učite o emocijama i svom telu, više dajete sebi. A dok nosite dečaka, više se bavite mehaničkim stvarima i dajete svetu. Mojoj devojčici je potrebno više vremena za tišinu, igru, bilo šta što radi. Dok je moj dečak jedna energetska raspevana lopta, konstantno u pokretu.

• 

• 

Isto je i u odgajanju moje dece, učim sebe kako da prihvatim svoje emocije i izazove, kako bih bila primer njima. Roditeljstvo je najlepša, ali najodgovrnija stvar kojoj smo izloženi. Deca su naša ogledala. Samo radom na sebi, kroz ljubav i prihvatanje prvo sebe, možemo tu istu ljubav i prihvatanje dati svojoj deci. Dete će ti doći i ukazati tačno na deo koji treba da počistiš, ne odustaj, usudi se i kreni. Hrabro samo, znaj da se to i tekako isplati. Može vam se desiti, kao i meni, da se odjednom probudite i uvidite koliko smeća ste pod tepih pomeli. Ne morate to na taj način iskusiti, ako počnete već sada polako čistiti 😉 A možda i morate, jer drugačije ne možete naučiti.

Mojom pričom želim da vas podstaknem da se borite za vaša prava, za bolje uslove, bolje bolnice, nasmejanije doktore i sestre. Svi to zaslužujemo, zaslužuju to najviše naša deca. Sve više je žena koje se kući poradjaju, hteli mi to ili ne, vraćamo se na sam početak. Na podršku, na sestrinstvo, na deo kada je žena – ženi ruka sigurnosti i razumevanja. Osvrnite se oko sebe, pogledajte žene u vašoj porodici. Moja majka i svekrva, sestra i jetrva su prve žene sa kojima delim sve. Zakopajte te ratne sekere, dolazi era ženske podrške. Iskreno, jako se radujem tome. To nećemo iskusiti, ako svaka od nas ne kaže šta joj smeta, šta ne želi, za šta se bori.

Isto tako vas želim ohrabriti da slušate svoje telo. Ako osećaj kaže da je neophodno obići prirodan put jer mislite da ne ponosite dobro bol, zapitajte se prvo šta je to što daje taj osećaj? Iz kog dela vas on izlazi? Sve više je holističkih doktora za porodjaj, na svu sreću, koji su tu za nas ne samo da nas porode i završe sa poslom, nego da nam pomognu i da nas podrže. Dozvolite svojoj intuiciji da vas vodi.

Naučila sam da se ljubav u roditeljstvu prožima kroz pokoru, sva ta ljubav je smeštena u našem šestom energetskom centru koji stimuliše našu hipofizu. Hipofiza reguliše sve ostale sisteme u našem telu, ovim proizilazi da su naša deca ta koja pritiskaju dugmiće našeg glavnog sistema. Na svoj svojstven način nas stimulišu na promenu i samoisceljenje. Samo istinski svestan roditelj razume da se to ceo život uči i šta to zaista znači. Da bi ste bili svestan roditelj, budite to prvo sami sebi. Oporostite sebi. Danas idite i učinite nešto što zaista želite, a ne šta se od vas svakodnevno traži. Počnite se voleti konačno, vreme je.

S ljubavlju,