Trudnoća na dva različita načina
„Kada je majka trudna, vrsta duše koju može prihvatiti zavisi od njenog mentalnog stava. “
–Jogi Bhajan
Kako je svaka trudnoća posebna, samim tim je i svaka žena posebna u tom periodu. Gledajući moje obe trudnoće, imam osećaj kao da su u meni živele dve različite žene.
Bila sam dosta svesna svega, smirena i psihički pripremljena na sve što dolazi. Nisam preterano razmišljala o lošim stranama, niti me je to nešto jako brinulo.
Tokom prve trudnoće u meni se nalazila žena koja je jela sve po propisima, pazila na ishranu, spavala beskrajno, odgledala sve moguće filmove i serije, uživala u šetnjama i putovala. Žena koja je sedeći na prolećnom suncu jedva čekala na svet da donese novi život, koji će uživati u svim lepim stvarima koje nudi ova naša planeta.
U drugoj trudnoći, ta žena je zaspala i zamenila je žena koja je jela konstantno. Od jutra do sutra, što bi se reklo. To pokazuje i trenutak kada me je moj dragi suprug uhvatio u špajzu kako krišom, tkom noći, jedem čokoldne zeke koje smo uzeli našoj ćerkici za uskrs….stid me bilo, ali to dete u meni i ta žena koja se nastanila tada su to želeli. Manje sam spavala, nisam smela da putujem, imala sam malu ćerkicu koja je bila puna energije. Brže sam se umarala, noge su mi oticale i loše sam podnosila vrućine koje su tada bile nesnosne u julu. Bez obzira na sve to, ja sam i dalje bila psihički spremna na ono što je trebalo da dodje.
Dosta žena vam neće reći da ovo predivno stanje nosi sa sobom odgovornost i hrabrost. Niko ne priča o gorušici, ogormnim brojem kilograma, hemoroidima, strahovima, strijama, mučnini, odbojnosti, nesanici, emocionalnom kolapsu…mogla sam zaplakati na bilo šta i stvarno sam bila jako osetljiva.
Ali sam u svemu tome našla balans, tako što sam se mentalno pripremala oba puta tokom cele trudnoće na dolazak mojih malenih duša.
Najpraktičniji savet koji može jedna mama da vam da, svakako je opuštanje, muzika, dobra hrana, kada puna vode, filmovi ljubavni i komedije, ljubav vaših najdražih i njihova podrška, stabilan i izbalanisran um koji se postiže dubokim disanjem, čitanjem, meditiranje, opraštanjem…
Oprost je najvažniji, tako se malo priča o njemu…
Nisam dozvolila ni sekund da moje misli idu u lošem smeru, zbog toga se i sve završilo najbolje kako je i trebalo, o čemu ćemo više u sledećem postu…
Ljubi vas vaša,
